Tokom 2023. godine na tržištima Srbije, Bugarske, Hrvatske i Slovenije izgrađeno je gotovo 240.000 kvadrata kancelarijskog, od čega je 62% bilo na tržištu Beograda, 26% u Sofiji, a ostatak u Zagrebu i Ljubljani.
„Najveći nivo aktivnosti po pitanju ponude bio je u Beogradu gde je zabeležen rast ponude od 13% na godišnjem nivou, ali već tokom ove godine veću aktivnost očekujemo na manje razvijenim tržištima našeg regiona, poput Hrvatske“, istakao je Ivan Stojić, rukovodilac pododeljenja za kancelarijski prostor za Adria regiju u kompaniji CBRE.
Sagledavajući situaciju u regionu, Zagreb i Beograd imaju sličnu ukupnu ponudu poslovnog prostora od oko 1,2 miliona kvadratnih metara, ali se stopa dostupnosti poslovnog prostora razlikuje. U Beogradu je to oko 7%, a najveća razlika je što je ukupno povećanje ponude poslovnog prostora u Zagrebu tokom 2023. nešto ispod 2% u odnosu na 2022. godinu. Najveća stopa slobodnih radnih mesta od 15 odsto zabeležena je u Sofiji, koja takođe ima najveću ponudu poslovnog prostora od 2,4 miliona kvadratnih metara.
Interes investitora je i dalje snažan za kancelarijski sektor širom regiona, sa više od 50% učešća u ukupnom obimu investicija.
Kada govorimo o zahtevima zakupaca, evidentno je da će razlike u kvalitetu objekata postati još značajniji faktor pri odabiru prostora. Zakupci koji su prvenstveno multinacionalne kompanije imaju stroge zahteve kada je u pitanju izbor adekvatnog poslovnog prostora, obzirom da su njihove poslovne strategije i vrednosti usklađene sa ESG strategijama i ciljevima održivog razvoja. Stoga su njihovi zahtevi pre svega usmereni na sertifikovane objekte. Ovo je standardna praksa za većinu međunarodnih kompanija širom sveta. Sa druge strane, vlasnici ovih objekata shvataju potencijal u sertifikaciji zgrada, a kao dokaz ove tvrdnje je činjenica da većina poslovnih zgrada A klase sada poseduje neophodne sertifikate. Ovaj „ekološki dodatak“ postaje neophodnost i u budućnosti će preoblikovati industriju.
